BUDITE OPREZNI: Šta je to stres, i šta se dešava u našem organizmu kada smo “pod stresom”!

Svijet u kojem živimo nije idealani i ljudi se stalno suočavaju sa izazovima koje sredina postavlja pred njih. Svaki od faktora sredine ako je prekomjeran po jačini i dugo traje, predstavlja stresor, remeti homeostazu u organizmu i izaziva stres. Evolucija je stvorila mehanizme kojima se štiti organizam od posljedica stresa. Osnova promjene je u vidu fizioloških procesa, odnosno reakcija koje koordinišu hormoni.

Organizam reaguje na veoma različite stresore istim utvrđenim reakcijama, lučenjem hormona kore nadbubrežne žlezde – glukokortikoida i hormona srži – adrenalina. U trenucima stresa potrebna je energija. Glukokortikoidi mobilišu rezerve energije (glikogen u jetri) i pretvaraju je u glukozu koja se krvotokom brzo doprema do mišića i drugih tkiva. Osim šećera, u stresu je potreban i kiseonik. Zato u stresnim situacijama ubrzano dišemo da bi unijeli što više kiseonika. Izlučeni adrenalin će ubrzati rad srca, krvni pritisak i disanje.

Da bi se naš organizam što više rasteretio u stresu, umanjuju se neki procesi koji nisu prioritetni. Uzimanje hrane, reprodukcija, rast i obnavljanje tkiva nisu neophodni jer se tada naš organizam bori za život. Zaustavlja se lučenje insulina da bi se duže održala koncentracija šećera u krvi. U stresu je inhibiran odbrambeni sistem i ne osjeća se bol. Kod ljudi je poznat fenomen „stresom izazvane bezbolnosti“ – vojnik ne osjeća bol od rane u borbi dok opasnost traje.

Svi mehanizmi koji se aktiviraju u stresu izgledaju idealno ali to je tako samo ako smo stresu izloženi povremeno i kratko. Sa ponovljenim i produženim djelovanjem stresora, odgovor organizma isto toliko može da bude štetan kao i sam stresor. Povećana koncentracija šećera u krvi, u slučaju kada se smanjuje stvaranje insulina, može da se nastavi i pretvori u šećernu bolest. Povećanje zapremine krvi, sužavanje krvnih sudova i ubrzan rad srca, nastali u stresu pod uticajem adrenalina izazivaju povećan krvni pritisak, što opterećuje srčani mišić i povećava rizik od infarkta. U stresu dolazi i do pojave čira na želucu i dvanaestopalačnom crijevu. Hormoni koji se pojačano luče u stresu mogu na različite načine da utiču i na mozak, da remete procese učenja, pamćenja, da podstiču ispoljavanje depresivnih stanja, da stimulišu agresivno ponašanje i drugo.

Zahvaljujemo našoj čitateljki Dragani Stankovic na napisanom tekstu, kojeg smo rado podijelili s vama!

Izvor: LijekizPrirode.com